Očuvanje opšteg stanja organizma počinje odgovornim stavom prema sopstvenom telu. Preventivne mere su kroz istoriju pokazale da rano otkrivanje bolesti bitno menja krajnji ishod lečenja. U Srbiji stanovništvo često zaboravlja koliko redovne kontrole znače za dugoročno zdravlje.
Jedan skrining pregled predstavlja sistematsko traganje za znakovima oboljenja pre pojave prvih jasnih simptoma. Ovakav metod rada fokusira se na najčešća maligna stanja koja pogađaju lokalnu populaciju. Medicinski podaci ukazuju da sistemska briga o stanju zdravlja značajno smanjuje smrtnost i poboljšava svakodnevicu građana.
Država je uvela organizovane programe za rano otkrivanje tri vodeća tipa kancera kod muškaraca i žena. Redovne analize krvi i ultrazvuk pomažu lekarima da precizno prate nivo zdravlja svakog pojedinca. Ulaganje vremena u lično zdravlje efikasno sprečava razvoj teških oblika raznih bolesti u budućnosti.
Ovaj vodič donosi bitne informacije o intervalima testiranja i ciljnim grupama korisnika u našoj zemlji. Vreme je za proaktivan pristup očuvanju sopstvenog zdravlja i postizanje bolje vitalnosti. Praćenje ovih saveta pomaže ljudima da na vreme reaguju radi boljeg opšteg zdravlja.
Šta je skrining pregled i zašto je neophodan
Mnogi ljudi mešaju dijagnostiku sa preventivnim testovima, ali skrining ima potpuno drugačiju svrhu u očuvanju zdravlja. Ova metoda omogućava lekarima da deluju pre nego što se pojave prvi znaci upozorenja u organizmu. Redovni odlasci na ove testove čine temelj moderne medicine u Srbiji.
Definicija i osnovna uloga skrininga
Skrining predstavlja prepoznavanje do tada neotkrivene bolesti korišćenjem posebnih testova u asimptomatskoj populaciji. Zdravstveni radnici sprovode ove testove na ljudima koji se osećaju potpuno zdravo i nemaju nikakve tegobe. Osnovna uloga ovog procesa jeste rano razdvajanje osoba koje verovatno imaju oboljenje od onih koji ga nemaju.
Sistematsko testiranje ciljne grupe koristi specifične metode prilagođene svakom pojedinačnom organu ili stanju. Za razliku od dijagnostike koja prati konkretne simptome, ovaj pristup deluje isključivo preventivno. Lekari na ovaj način pronalaze skrivene rizike pre nego što oni postanu ozbiljan zdravstveni problem.
Rano otkrivanje bolesti i smanjenje mortaliteta
Glavni cilj organizovanih programa u našoj zemlji jeste rano otkrivanje malignih promena u početnim fazama. Kada stručnjaci postignu blagovremeno otkrivanje problema, proces lečenja postaje znatno jednostavniji, kraći i uspešniji za pacijenta. Ovakav pristup direktno povećava šanse za potpuno izlečenje i dug život.
Redovni skrining značajno utiče na smanjenje smrtnosti kod pacijenata koji boluju od raka dojke ili debelog creva. Na primer, rano prepoznavanje raka grlića materice drastično smanjuje učestalost ove teške bolesti u populaciji. Kontinuirani skrining programi spašavaju hiljade života svake godine kroz pravovremenu medicinsku intervenciju.
| Tip skrininga | Ciljna populacija | Glavni zdravstveni efekat |
|---|---|---|
| Rak dojke | Žene od 50 do 69 godina | Direktno smanjenje mortaliteta |
| Rak grlića materice | Žene od 25 do 64 godine | Smanjenje incidencije i smrtnosti |
| Rak debelog creva | Obe pola od 50 do 74 godine | Rano prepoznavanje i lakše lečenje |
Epidemiološka situacija raka u Srbiji
Podaci o zdravstvenom stanju stanovništva ukazuju na alarmantnu poziciju Srbije na mapi Evrope. Naša zemlja zauzima 18. mesto po broju novoobolelih, ali je na visokom drugom mestu po stopi smrtnosti. Ovakva statistika jasno naglašava da je rano otkrivanje presudno za spasavanje života građana.
Najčešće maligne bolesti u srpskoj populaciji
Najčešće maligne bolesti koje pogađaju stanovnike Srbije su tumori dojke, pluća, prostate i debelog creva. Statistički podaci iz 2012. godine izdvajaju i rak grlića materice kao jedan od vodećih zdravstvenih izazova. Država je zbog toga uvela organizovane programe za rano prepoznavanje ovih stanja.
Lekari kod čak dve trećine slučajeva raka grlića materice dijagnozu postave tek nakon rane invazivne faze. Svake godine zbog ove dijagnoze premine više od 600 žena u našoj zemlji. Srbija se zbog toga nalazi na trećem mestu u Evropi po smrtnosti od ovog tipa tumora.
Kod raka dojke situacija je takođe ozbiljna jer se bolest javlja kod svake dvanaeste žene. Zabrinjava podatak da je kod 70% novootkrivenih pacijentkinja tumor veći od 2 cm u trenutku dijagnoze. To direktno ukazuje na nedovoljno učestale preventivne preglede u opštoj populaciji.
Statistički podaci o mortalitetu i incidenciji
Statistika pokazuje da je rak debelog creva i rektuma drugi najčešći uzrok smrti kod muškaraca. Stopa mortaliteta je kod oba pola značajno viša nego u zemljama Evropske unije. Godišnje ove teške bolesti odnesu više od 3000 građana Srbije.
Visoke stope smrtnosti potvrđuju da pacijenti često dolaze lekaru u poodmakloj fazi oboljenja. Svake godine raste svest o značaju skrininga, ali je potreban još veći obuhvat stanovništva. Organizovani pregledi su jedini siguran način da se smanje ovi negativni trendovi.
| Tip maligne bolesti | Stopa mortaliteta (na 100.000) | Godišnji broj smrtnih ishoda |
|---|---|---|
| Rak dojke | 22,0 | Preko 2.000 |
| Rak debelog creva | 16,6 | Preko 3.000 |
| Rak grlića materice | 7,7 | Preko 600 |
Sledeći podaci sumiraju ključne epidemiološke izazove:
- Rak dojke: treći najčešći uzrok smrti kod žena starijih od 45 godina.
- Debelo crevo: stopa smrtnosti kod žena je za 19% veća od proseka u EU.
- Preventiva: organizovani skrining programi su prioritet zdravstvenog sistema.
Organizovani skrining programi u Republici Srbiji
Organizovani skrining u Republici Srbiji predstavlja strateški odgovor zdravstvenog sistema na visoku učestalost malignih tumora. Ovaj proces podrazumeva masovno pozivanje građana na testiranje uz strogu kontrolu kvaliteta i precizno izveštavanje o rezultatima. Država je ovaj model uvela kako bi se smanjila smrtnost od raka kroz rano prepoznavanje simptoma.
Kako funkcionišu organizovani skrining ciklusi
Sprovođenje ovih testova odvija se u redovnim vremenskim intervalima koji se nazivaju ciklusi. Zavisno od tipa oboljenja, ciklus organizovanog skrininga traje dve ili tri godine, usklađeno sa demografskim i finansijskim mogućnostima. Od 2012. godine, Srbija je postepeno uvela programe za rak grlića materice, dojke i debelog creva.
| Program skrininga | Ciljna populacija | Interval testiranja |
|---|---|---|
| Rak dojke | Žene od 50 do 69 godina | Na svake 2 godine |
| Rak grlića materice | Žene od 25 do 64 godine | Na svake 3 godine |
| Rak debelog creva | Muškarci i žene 50–74 god. | Na svake 2 godine |
Ovaj složen proces zahteva stalnu edukaciju medicinskog osoblja i postepeno širenje na celu teritoriju države. Redovnost ovih pregleda omogućava lekarima da prate promene u populaciji i pravovremeno reaguju. Kontinuirano prikupljanje podataka pomaže u proceni uspešnosti celokupnog nacionalnog programa skrininga.
Uloga domova zdravlja i zdravstvenih ustanova
Dom zdravlja je ključni nosilac svih aktivnosti na lokalu i direktno komunicira sa građanima. Kancelarija za skrining raka koordinira rad svih učesnika, dok Institut “Batut” vrši nadzor nad sprovođenjem mera zdravstvene zaštite. Uspeh zavisi od saradnje svih nivoa, od primarnih ambulanti do tercijarnih bolnica.
U sistemu aktivno učestvuju Ministarstvo zdravlja i RFZO, koji obezbeđuju potrebna sredstva za rad i opremu. Lokalna zajednica i mediji takođe imaju važnu ulogu u motivisanju ljudi da se odazovu pozivu lekara. Ovakav integrisani pristup osigurava kvalitetnu uslugu unutar celokupne zdravstvene zaštite stanovništva.
Redovni odziv na poziv za organizovani skrining može značajno poboljšati prognozu lečenja i ishod bolesti. Svaki građanin dobija priliku da besplatno proveri svoje zdravlje i obavi ključne vrste pregleda. Efikasan sistem nacionalnog skrininga direktno doprinosi očuvanju života hiljada ljudi širom zemlje svake godine.
Skrining raka grlića materice – Pap test
Organizovani program za rano otkrivanje raka grlića materice sprovodi se širom Republike Srbije. Ovaj decentralizovani sistem pokriva celu zemlju i pruža ženama neophodnu sigurnost. Glavni cilj programa je da se obuhvati barem 75% ciljne populacije.
Redovni grlića matericeskrining dokazano smanjuje rizik od razvoja težih oblika bolesti. Prevencija raka grlića počinje svesnošću o važnosti redovnih ginekoloških kontrola. Pravovremeni pregled je najmoćnije oružje u borbi za žensko zdravlje.
Ciljna populacija i intervali testiranja
Program je primarno namenjen ženama starosti od 25 do 64 godine. Skrining za rak grlića materice se u Srbiji obično izvodi na svake tri godine. Ovaj ciklus se primenjuje nakon dva uzastopna negativna nalaza u periodu od godinu dana.
Redovno testiranje je neophodno jer je rak grlića materice često potpuno bez simptoma. Infekcija određenim tipovima HPV virusa uzrokuje preko 80% slučajeva raka grlića. Ostali rizici uključuju gojaznost i genetske predispozicije za razvoj raka grlića.
Kontrola stanja grlića materice čuva reproduktivno zdravlje svake žene tokom celog života. Ginekolog prati dinamiku pregleda u skladu sa nacionalnim vodičima dobre prakse. Rano prepoznavanje rizika sprečava da se razvije rak grlića materice.
Citološki bris grlića materice – procedura
Osnovna metoda skrininga je Pap test, odnosno citološki bris grlića materice. Ginekolog tokom pregleda uzima mali uzorak ćelija sa površine organa. Ovaj bris grlića je brz, potpuno bezbolan i vrlo pouzdan u praksi.
Danas se često koristi i savremena LBC metoda za grlića matericeskrining. Takav grlića matericeskrining značajno smanjuje broj potencijalno lažno negativnih nalaza. Kvalitetan bris grlića omogućava lekarima rano prepoznavanje pretnje od raka grlića materice.
Svaka promena na površini grlića materice zahteva detaljnu pažnju stručnog tima. Redovni pregledi grlića materice su osnovna obaveza svake odgovorne i zdrave žene. Lekari savetuju redovno proveravanje tkiva grlića materice u akreditovanim laboratorijama.
Ovaj medicinski test predstavlja temelj preventive u savremenoj ginekologiji. Drugi citološki bris grlića materice u predviđenom roku potvrđuje stabilno zdravlje organa. Kontinuirana briga o stanju grlića materice nema adekvatnu zamenu.
Interpretacija rezultata i dalje dijagnostičke procedure
Stručnjaci u laboratorijama vrše precizno tumačenje svih dobijenih rezultata. Ako je nalaz uredan, proces zaštite grlića materice se nastavlja po planu. U slučaju pojave abnormalnih rezultata, lekar odmah preporučuje kolposkopiju.
Ova procedura dodatno ispituje sumnjivo tkivo grlića materice pod uveličanjem. Analiza prisustva HPV virusa je takođe ključni deo dijagnostike raka grlića. Izabrani ginekolog vodi pacijentkinju kroz sve faze praćenja grlića materice.
Rano otkrivanje raka grlića značajno olakšava proces potpunog izlečenja. Preventiva je dokazano najbolji način da se spreči razvoj raka grlića materice. Stalna briga o zdravlju grlića materice drastično smanjuje stopu smrtnosti.
Potrebno je pratiti svaku promenu vezanu za opšte zdravlje grlića materice. Pravovremena reakcija na rane simptome raka grlića spasava mnoge živote. Kontinuirano praćenje stanja grlića materice je glavni ključ uspeha.
Moderna medicina danas uspešno tretira početne stadijume raka grlića materice. Borba protiv raka grlića materice zahteva disciplinu i redovnost pacijenta. Redovna kontrola grlića materice efikasno sprečava dalju progresiju raka grlića.
Rana dijagnoza raka grlića materice je jedini siguran put ka ozdravljenju. Redovna poseta lekaru trajno čuva osetljivo zdravlje grlića materice. Pacijentkinje moraju znati koliki je značaj raka grlića prevencije za dugovečnost.
Skrining raka dojke – mamografija i ultrazvuk
Organizovani programi za rano otkrivanje maligniteta dojke spasavaju živote hiljadama žena svake godine. U Republici Srbiji se sprovodi decentralizovani model koji teži da obuhvati tri četvrtine ženske populacije. Cilj ovog programa je otkrivanje promena u fazi kada je izlečenje potpuno moguće, što značajno smanjuje stopu smrtnosti od raka dojke.
Ko treba da radi mamografiju i kada
Glavni deo nacionalnog programa obuhvata žene starosti od 50 do 69 godina. Skrining ciklus se ponavlja na svake dve godine kako bi se osigurao kontinuitet zdravstvenog nadzora. Stručnjaci preporučuju da se sa prvom mamografijom krene već od 45. godine života, zavisno od individualnih faktora rizika.
Rano otkrivanje je ključno jer se u Srbiji rak dojke otkrije u početnoj fazi kod samo 35% pacijentkinja. Redovni odziv na pozive domova zdravlja direktno utiče na šanse za uspešan oporavak. Ukoliko postoji genetska predispozicija, dinamika pregleda može biti znatno češća i intenzivnija.
Samopregled i klinički pregled dojki
Svaka žena treba da obavlja samopregled dojki jednom mesečno radi upoznavanja sopstvene anatomije. Najbolje vreme za ovaj postupak je 10. dan od početka menstrualnog ciklusa. Pored toga, neophodan je stručni klinički pregled jednom godišnje kod izabranog ginekologa ili onkologa.
Tokom ovih redovnih kontrola, lekar može uočiti diskretne promene koje zahtevaju dalju dijagnostičku pažnju. Redovnost pregleda je prva linija odbrane u borbi protiv raka dojke. Zdravstvena pismenost i samodisciplina pacijentkinja značajno olakšavaju proces ranog dijagnostikovanja i pravovremenog reagovanja.
Dodatni ultrazvučni pregledi i ciljano snimanje
Kada mamografija pokaže sumnjiv ili nejasan nalaz, lekar uvodi neophodne dopunske procedure. To najčešće podrazumeva ultrazvučni pregled dojki i specifično ciljano mamografsko snimanje. Snimke uvek tumače dva nezavisna radiologa kako bi se osigurala maksimalna preciznost i izbegle greške u detekciji raka dojke.
Ako je nalaz pozitivan, izabrani ginekolog upućuje pacijentkinju na dalje procedure prema zvaničnom Vodiču dobre kliničke prakse. Ovakav timski pristup osigurava da se sumnja na raka dojke brzo potvrdi ili otkloni. Genetski faktori, poput naslednog sindroma, zahtevaju poseban medicinski protokol i stalno praćenje u specijalizovanim institutima.
Pravovremena dijagnostika raka dojke omogućava primenu manje agresivnih i efikasnijih terapijskih metoda. Kontinuirano praćenje stanja dojki doprinosi boljem kvalitetu života i dugovečnosti pacijentkinja. Svaki rak dojke otkriven u ranoj fazi predstavlja veliku pobedu za zdravstveni sistem i porodicu obolele osobe.
Skrining raka debelog creva – testiranje stolice i kolonoskopija
U Srbiji se sprovodi decentralizovani sistem nadzora koji omogućava rano prepoznavanje simptoma u okviru primarne zdravstvene zaštite. Ovaj organizovani program rano otkriva rak debelog creva kod velikog dela populacije. Cilj je da se pregled debelog creva učini dostupnim u svakom gradu. Lekari u domovima zdravlja vode ove procese kako bi se smanjio rizik od raka debelog creva.
Imunohemijski test na okultno krvarenje u stolici
Glavni alat koji se koristi u domovima zdravlja je savremeni iFOB test. On efikasno detektuje okultno krvarenje koje pacijent ne može sam da primeti. Uzorak stolice se prikuplja kod kuće na veoma jednostavan način. Analizu vrše edukovani tehničari kako bi uočili prve znake raka debelog creva. Zdravlje debelog creva zavisi od brzine reagovanja na ove laboratorijske rezultate. Ako se rano uoči problem, proces lečenja raka debelog je mnogo lakši.
Ciljna grupa i učestalost testiranja
Program obuhvata sve zdrave osobe starosti od 50 do 74 godine. U ovom uzrastu raste rizik za nastanak raka debelog creva. Potrebno je uraditi ovaj test jednom u dve godine radi sigurne zaštite. Redovna kontrola debelog creva pomaže u sprečavanju ozbiljnih komplikacija. Ukoliko postoji okultno krvarenje, pacijent se odmah šalje na dalje pretrage. Osobe sa genetskom predispozicijom moraju češće proveravati stanje debelog creva. Pravovremeni rak debelog skrining spasava živote hiljada ljudi.
Kolonoskopija kao dodatna dijagnostička procedura
Kada laboratorija potvrdi pozitivne nalaze, sledeći korak je obavezna kolonoskopija. Ovaj pregled omogućava doktoru da vidi unutrašnjost debelog creva na monitoru. Tokom procedure se može uzeti i biopsija za precizne analize. Rezultati ovih testova daju konačnu sliku o stanju pacijenta. Lečenje raka debelog creva je najuspešnije kada se promene uklone u ranoj fazi. Ukoliko se rak debelog creva otkrije na vreme, prognoze su veoma dobre. Redovni pregledi debelog creva su vaša najbolja investicija u budućnost. Borba protiv raka debelog počinje vašom odlukom da posetite lekara danas.
Potpuni skrining zdravlja – kompletan preventivni pregled
Potpuni skrining zdravlja predstavlja najdetaljniji vid provere koji savremena medicina u Srbiji nudi. Ovakav skrining obuhvata veoma širok dijagnostički dijapazon za sveobuhvatnu procenu stanja celokupnog organizma.
Kompletni procesi skrininga pokrivaju najveći broj tinjajućih i hroničnih patoloških promena. Oni identifikuju stanja od banalnih infekcija do podmuklih maligniteta koji u ranoj fazi nemaju jasne simptome.
Redovno praćenje nivoa zdravlja omogućava da se bolesti prepoznaju u samom korenu. Time se značajno povećava verovatnoća za potpuno izlečenje i dugovečnost pacijenta uz minimalne rizike.
Šta obuhvata sveobuhvatni skrining
Sveobuhvatni skrining zdravlja prevazilazi standardne mere zaštite i nudi preciznu sliku vašeg fizičkog stanja. Ovaj proces uključuje kompletan lekarski pregled i detaljnu anamnezu lične i porodične istorije bolesti.
Lekari obavljaju merenja vitalnih parametara kao što su visina, težina i krvni pritisak. Određivanje indeksa telesne mase (BMI) i EKG sa analizom srca čine bazu za sve dalje dijagnostičke procedure.
Otkrivanje skrivenih stanja zdravlja putem ovog pregleda pomaže u sprečavanju težih komplikacija. Fokus je na istraživanju najšireg spektra faktora koji utiču na opšte blagostanje osobe.
Analize krvi, ultrazvučna dijagnostika i dopler pregledi
Detaljan skrining obuhvata laboratorijske testove poput kompletne krvne slike, nivoa šećera i holesterola. Analiza urina može biti ključna za otkrivanje rane bolesti bubrega ili prisustva šećera.
Kompletna ultrazvučna dijagnostika celog tela pregleda štitastu žlezdu, dojke i limfne čvorove pazuha. Takođe se detaljno analiziraju organi abdomena, jetra, pankreas, kao i genitourinarni trakt i prostata kod muškaraca.
Dopler pregledi krvnih sudova vrata i analize tumor markera pružaju uvid u potencijalne rizike po zdravlje. Svrha skrininga je da pruži detaljne izveštaje o funkcionisanju svih unutrašnjih sistema.
Razlika između osnovnog i potpunog skrininga zdravlja
Osnovni skrining zdravlja obično može biti dovoljan za veoma mlade osobe bez ikakvih faktora rizika. On nudi bazične informacije o stanju zdravlja kroz standardne laboratorijske testove krvi i urina.
Međutim, potpuni skrining zdravlja ide mnogo dublje i primenjuje naprednije dijagnostičke procedure. Ovakav skrining je neophodan za starije osobe ili one sa genetskim predispozicijama za određena oboljenja.
Preventivni pristup očuvanju zdravlja kroz termine redovnog pregleda je najbolja investicija u budućnost. Dugoročno zdravlje zavisi od informacija koje pruža ovakav sveobuhvatan sistem provere zdravlja.
Kontinuirano praćenje stanja zdravlja osigurava miran san i bolji kvalitet života. Redovni termini pregleda i stručnog skrininga čine osnovu modernog načina brige o sopstvenom telu.
Svesno biranje skrininga donosi dugoročno zdravlje svakom pojedincu koji brine o svojoj budućnosti. Očuvanje zdravlja kroz preventivu je temelj stabilnog sistema zdravlja u Srbiji.
Kada raditi preventivne preglede i analize krvi
Razumevanje kalendara preventivnih pregleda predstavlja osnovni korak ka odgovornom odnosu prema telu. Svaki period života nosi specifične rizike koje moderna medicina može uspešno da prati. Pravovremeni skrining omogućava rano otkrivanje promena, što je ključno za očuvanje opšteg zdravlja.
Preporučene starosne grupe za različite vrste skrininga
Skrining raka grlića materice obuhvata žene od 25 do 64 godine života. One rade Pap test na svake tri godine nakon dva uzastopna negativna nalaza. Za zaštitu zdravlja dojki, žene od 50 do 69 godine života prolaze organizovani skrining na svake dve godine.
Mamografija se preporučuje od 45. godine, dok su samopregled i klinički pregled obavezni jednom godišnje. Skrining raka debelog creva namenjen je muškarcima i ženama od 50 do 74 godine života. Oni rade imunohemijski test na svake dve godine radi očuvanja zdravlja.
Osobama sa genetskim predispozicijama lekar može savetovati raniji početak ovih skrininga. Individualni faktori rizika često menjaju standardne protokole skrininga. Redovni testovi osiguravaju visok nivo zaštite zdravlja svih građana.
Učestalost preventivnih pregleda i analiza krvi
Učestalost analiza krvi zavisi od starosti i opšteg stanja zdravlja. Mlađe osobe do 30 godine mogu raditi osnovne kontrole na svake dve do tri godine. Od 30. do 50. godine života, krvna slika, šećer i lipidni profil proveravaju se jednom godišnje.
Nakon 50. godine, neophodan je sveobuhvatan skrining zdravlja svakih dvanaest meseci. Pušači i gojazne osobe zahtevaju češći skrining zbog povišenih faktora rizika. Kontrola krvnog pritiska i holesterola postaje prioritet u ovom životnom dobu tokom skrininga.
Redovnost pregleda smanjuje šansu za kasno otkrivanje ozbiljnih bolesti. Savetovanje sa lekarom pomaže u kreiranju ličnog plana zaštite zdravlja. Odgovarajući ciklus pregleda je temelj dugoročnog zdravlja.
Stalni skrining omogućava bolji kvalitet života. Efikasnost skrininga zavisi od poštovanja preporučenih intervala i profesionalnih medicinskih saveta.
| Tip analize | Ciljna grupa | Preporučena učestalost |
|---|---|---|
| Pap test | Žene 25-64 godine | Svake 3 godine |
| Mamografija | Žene 50-69 godine | Svake 2 godine |
| Okultno krvarenje (FOBT) | Odrasli 50-74 godine | Svake 2 godine |
| Laboratorija krvi | Odrasli 30-50 godina | Jednom godišnje |
| Internistički pregled | Osobe preko 50 god. | Jednom godišnje |
Zaključak
Preventiva i organizovani skrining programi predstavljaju temelj moderne medicine u borbi protiv malignih bolesti. Redovni skrining pregledi omogućavaju rano otkrivanje zdravstvenih problema dok su oni još u početnoj fazi. U takvom slučaju, lečenje postaje znatno jednostavnije i uspešnije za svakog pacijenta.
Građani Srbije imaju pristup besplatnim programima za očuvanje zdravlja u državnim zdravstvenim ustanovama. Svaki skrining test koji preporuči lekar može spasiti život i sprečiti razvoj teških oboljenja. Pravovremeno otkrivanje promena kod većine slučajeva vodi ka potpunom oporavku bez potrebe za dugotrajnim terapijama.
Redovno testiranje i provera opšteg stanja svake godine osiguravaju stabilnu i sigurnu budućnost. Glavni cilj ovih pregleda je uočavanje simptoma pre nego što oni postanu vidljivi ili bolni. Uz pozitivnu promenu načina života, ovi testovi čine osnovnu strategiju za dugoročno unapređenje vašeg zdravlja.
Nemojte čekati prve znake oboljenja jer je tada lečenje često mnogo teže i neizvesnije. Vaš lekar će vam pomoći da razumete svaki obavljeni test i važnost dobijenih rezultata. Kontinuirani skrining je najvredniji alat koji posedujete za postizanje dugovečnosti i kvalitetnog života.